Narodna suverenost
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 9 | Nivo: Državni univerzitet u Novom Pazaru

1.Pojam narodne suverenosti
Nacelo narodne (gradanske) suverenosti1je jedno od vaznih nacela na kojima pocivaju institucije ustavnog sistema, a od stepena njegovog ostvarivanja u praksi, zavisi i stepen ucesca gradana u politickom odiucivanju i vrsenju vlasti, kao i stepen njihove stvarne slobode opredeljenja.
Za razliku od Ustava iz 1990. godine, novi Ustav Srbije utvrduje da je Republika Srbija drzava srpskog naroda i svih gradana koji u njoj zive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, nacelima gradanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima. Pri tome, u skladu sa odredbama ustava, suverenost potice od gradana koji je vrse referendumom, narodnom inicijativom i preko svojih slobodno izabranih pred-stavnika.
Kad govorimo o suverenosti, treba imati u vidu vise vrsta suverenosti, i to:
suverenost drzave (drzavni suverenitet), suverenost nacije (nacionaini suverenitet) i narodna (gradanska) suverenost.
Suverenost drzave (drzavni suverenitet) podrazumeva da na teritoriji odre-dene drzave postoji samo jedna vlast, kao najvisa i najjaca, koja ne zavisi ni od koje druge (spoljne) drzavne vlasti. Onaje, dakle, pravno neogranicena od strane spoljenjeg drzavnog faktora, odnosno neke druge drzave, paje samim tim i nezavi-sna. Stogaje drzavna suverenost jedno od najvaznijih svojstava drzave, jer ako dr-zava nije suverena i nezavisna, onda se u pravnom smislu ne moze uopste govoriti o drzavi.
Suverenost nacije (nacionaini suverenitet) podrazumeva se pravo naroda (etnicke grupe, nacije) da sam odiuci u kojoj i kakvoj ce drzavi ziveti, hoce li sa-mostaino formirati drzavu ili ce se prikljuciti drugoj drzavi. Recje, dakle, o pravu na samoopredeljenje, samoodredenje.
Narodna (gradanska) suverenost (narodni suverenitet) podrazumeva mogu-cnost vrsenja drzavne vlasti od strane naroda, odnosno vecine naroda, s obzirom na prakticnu nemogucnost identiflkacije (politicke) volje svih gradana jedne drzavne zajednice. Stoga se pojam narodne (gradanske) suverenosti izjednacava sa pojmom demokraTije, koja se pojavljuje (1) kao neposredna ("vladavina vecine") i (2) kao predstavnicka demokratija ("vladavina manjine u ime vecine").
1.1.Istorija razvoja
Politicko-pravna misao se odavno bavi problemom suverenosti. Jos u trecem milenijumu pre nase ere, u starom Egiptu, razvijano je ucenje o drustvenoj lestvici koja pokazuje hijerarhiju pojedinih centara moci. Na vrhu lestvice je bog, a zatim faraon, odnosno vladar, svestenici, zemljoradnici i, na kraju, robovi. U Srednjem vekuje dominiralo shvatanje daje svaka vlast od boga, a, po milosti bozjoj, vladareva voljaje bila - zakon. Zato se za vladare (careve, kraljeve) kaze da su suvereni.
U tom smislu i Zan Bodenje na pocetku Novoga veka, polazeci od toga da je suverenost neogranicena i nedeljiva, tvrdio da jedino monarh (suveren) moze biti pravno neogranicen, odnosno imati apsolutnu (drzavnu) vlast, jer ta i takva vlast do-lazi od boga, a monarh je olicenje te vlasti.
•Danas, medutim, u modemoj drzavi, monarhija je ustavna i parlamentarna, tako da "kralj vlada ali ne upravlja" (rec je o demokratskim zemljama), ma da i da-nas postoje monarhije u kojoj monarh jos uvek i vlada i upravlja (rec je o nedemo-kratskim drzavama).

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]